Kako funkcioniše sistem socijalnog osiguranja u Nemačkoj?

Zaposlene osobe su uglavnom obavezno osigurani i na taj način zaštićeni i imaju podršku u slučaju bolesti, nesreće i nesposobnosti za rad, potrebe za negom, nezaposlenosti i u starosti.Nemačko socijalno osiguranje ima 5 elemenata:

• Zdravstveno osiguranje
• Osiguranje od nesreće
• Osiguranje od nezaposlenosti
• Penziono osiguranje
• Osiguranje za negu

Zdravstveno osiguranje

Zdravstveno osiguranje nudi finansijsku zaštitu u slučaju bolesti i porodiljskog/roditeljskog odsustva. Zaposleni sa određenim primanjima (preko 450 eura mesečno) osigurani su zakonski obaveznim zdravstvenim osiguranjem.Ako vaša primanja premašu tzv. prag godišnjeg prihoda, možete sklopiti dobrovoljno osiguranje kod ovih zakonskih zdravstvenih osiguranja. Suprug/supruga i deca osigurane osobe takođe su obuhvaćeni zakonskim zdravstvenim osiguranjem ako imaju mala ili nikakva vlastita primanja (porodično osiguranje). Osigurani mogu birati između različitih kuća zdravstvenog osiguranja. Zdravstvena osiguranja se neznatno razlikuju u pogledu visine doprinosa i usluga. Osnovni obim usluga je definisan zakonom. Državni službenici, osobe sa visokim primanjima i samozaposleni imaju mogućnost privatnog zdravstvenog osiguranja. Veoma je važno imati odgovarajauće zdravstveno osiguranje.

Osiguranje od nesreće

Osiguranje od nesreće smanjuje finansijske posledice povrede na radu ili profesionalne bolesti i nudi preventivne usluge (prevencija povrede) i rehabilitacijske usluge.

Osiguranje za negu

Osiguranje za negu pruža socijalnu sigurnost u slučaju potrebe za dugotrajnom negom. Uplatom doprinosa osigurani ostvaruje zakonsko pravo na novčanu pomoć za ambulantnu i bolničku negu.

Penziono osiguranje

Penziono osiguranje je najvažniji stub osiguranja u starosti. Osim zaposlenih, osigurani su i pripravnici i određene grupe samozaposlenih lica. Osnovni zadaci penzionog osiguranja su:

• isplata penzija osiguranicima i nadživelim izdržavanim licima (udovcima/udovicama i siročadi)
• provođenje mera medicinske i profesionalne rehabilitacije

Da biste ostvarili pravo na penziju, moraju biti ispunjeni određeni uslovi. Osiguranic moraju dostići određenu starosnu doba („starosnu granica”), navršen minimalni staž osiguranja (period čekanja) i podneti zahtev za penziju. Za neke zemlje (npr. Kosovo, Turska, Srbija) postoje bilateralni sporazumi o socijalnom osiguranju, tako da se staž osiguranja u penzionim institucijama u inostranstvu uzima u obzir za period čekanja. Penzija se po pravilu isplaćuje sa navršenih 67 godina (od godišta 1964.-te); prevremeno penzionisanje je moguće u nekim slučajevima. Visina penzije zavisi od doprinosa uplaćenih tokom godina.

Dodatna penzija

Državna penzija, koja se zasniva na principu solidarnosti, može se dopuniti dobrovoljnim dodatnim osiguranjem u starosti. Savetodavni centri za potrošače, na primer, pružaju informacije o državnim subvencijama za dodatno privatno ili strukovno penziono osiguranje.

Osiguranje od nezaposlenosti

Osiguranje za slučaj nezaposlenosti pruža materijalnu pomoć kod nezaposlenosti i vodi aktivnu politiku tržišta rada. Svako ko je nezaposlen, lično se prijavi kao nezaposlen i uplaćivao je doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti u određenom vremenskom periodu ima pravo na naknadu za nezaposlene. Savezna agencija za rad pruža različite usluge podrške i posredovanja kako zaposlenima tako i poslodavcima i nastoji da što veći broj tražitelja posla zbrine na tržištu rada.